Претња
убрзава случајне судбине. У кошмару будности донесе блиставе сударе и
неочекиване обрте. Неизречена, али присутна претња је још опасније
неподношљива. Једини достојни ривал претњи је брига. Брига може да
отупи оштрицу претње и дисциплинује ритам страха. Брига уме да прави
стратешке одступнице и локализује замке при повлачењу. Брига је свесна
и могућег блефа претње. Брига је као мајка која све чини за своје дете.
Претњи у том случају не преостаје ништа друго него да прети још
оштрије. Брига након тога користи већи маневарски простор јер зна да
оштрија претња више говори о немоћи исте. Претња постаје пакосна и
налази неког знатно слабијег који од саме појаве претње почиње да муца
и стење. Тако сви дођу до могућег краја. Брига је стресла претњу и
весело се греје са породицом поред пећи, чекајући новогодишње празнике.
Претња је нашла неког далеко слабијег али послушног и уплашеног.
Магнетизам разноврсности племенитог очаја. Оно што охрабрује је да
брига никад не прети.
