Умор је чаробан када сустигне несвесно и људски. У умору је човек вазда искрен и весело признаје своју ограниченост. Да је правде као воде умор би био ваљана награда за рад. Ипак није тако. Ствари стоје другачије и са правдом и са умором. Постоји веза између њих. Веза је једноставна. Правда је одавно на умору али никако да липше. Хоће да је окују, угуше, запале бензином, подмите да онеми, набацују јој плавушу из стрипа али ништа. Она опстаје али лењо, упорно и стално на умору. Уместо да влада склад између њих оне буду супротстављене на крајње плитак и приземан начин. Тако прође дан, па недеља, па година, деценија, век а може још и даље. Уморни постану преуморни и онда им није ни до правде, ма није им нидочега. Већина би само да спава а сутра ће их неко ваљда подсетити да су живи. Не мора нико чак ни да их подсети. Упалиће телевизор.

 

---