Прва школа за криминалце била је изненађење али је прихваћена реално. Наравно, као и свака друга образовна институција школа за криминалце имала је директора, секретара и домара. Разлику у односу на друге образовне институције чинило је то да је у ствари домар био директор, секретар благајник, а директор се није појављивао већ његово име пошто он и није постојао ван имена. Имена збуњују и то су у криминалној образовној институцији јако добро искористили. Регистровали су се и на тај свечан начин дистанцирали од неуких, необразованих и улични усмерених традиционалних криминалаца. Са њима нису прекинули везу већ су имали послован однос. Сви нивои треба да функционишу да би слика профита имала узлазну путању. Ако људи лажу, то проценти не умеју. Разломак лажи и процента указује на метод тортуре која се технички мења али је њено усмерење резултат и ништа друго. Друго није вредно, чим не припада резултату. Поштеним криминалцима није преостало ништа друго него да оснују свој синдикат који се борио да занимање криминалаца буде легитимно и законом заштићено. Они природно бране друштво јер на пластичан начин одвраћају друге да буду то исто ако не и горе када би се бавили њиховим послом. То је заиста осетљиво питање и посланичке групе неће имати лак посао да се определе.

 

---