Единбург
је град који није посетио. Није ишао ни у Лондон, ни у Москву ни у
Париз. Берлин је такође био њему непознат. За Амстердам је знао да
је у Холандији. Ливерпул и Санкт Петерсбург су такође били на тој
листи. У Беч у Рим и Милано сигурно неће доћи. Хелсинки, Осло, Копенхаген
никако да види. Стокхолм исто. О Лисабону и Мадриду тек је могао да
сања. Атина и Кијев, опет су далеко за њега. Стално га убеђују да
је то Европа којој припада. Нешто му ипак није било јасно. Бабушница,
Брза и Крива Паланка, Маринкова и Чешљева Бара, Нересница, Манастириште,
Лајковац, Петровац, Кучево, Раброво, Костолац, Кличевац и Београд
су биле његове дестинације. То је била Европа којој припада. Лепо
је и замислити да Чешљева Бара једног дана буде озбиљан европски центар,
неважно у којој области. Раброво би могло да буде домаћин европске
конференције о стандардизацији салата и предјела. Примера је заиста
пуно а ово је ипак Картбланш плус. Чудо је та Европа али и Паланка
је чудо. Лепо је ипак неко уредио да све може да се донекле развија,
као у башти. Нека раде шта хоће само да нас више не бомбардују иначе
јебаћемо им кеву. Окренућемо дупе Европи која нас повремено саспе
бомбама и каже жао нам је. Ко нас гађа, обије му се, зар то нисте
схватили.
