Одавде до Повратка
Чучањ, јадиковке

 

bc

 

Ништа није - осим оно што јесте

 

У времену убиственијем од овог, кад и гроб безазлено нуди топлину и саучешће од људи, неписменим да опросте и себи и другима, зачуо је једно професионално хвала. То хвала разјапило се кроз уста професионалног војника просјаштва. Уредно неуредан, са изразом лица које није мењао сатима, стајао је на тачно утврђеном месту где су људи тешко могли да га заобиђу. Терао их је прецизно да се постиде када га угледају, и да је једини начин да се тога ослободе, начин удељивања милостиње - указујући тиме своју врлост и племенитост. Тај просјак га је узнемирио својом природношћу и чистим изговором. То хвала, изговорено тако вешто и професионално, утиснуло је у њему мисао да то није прави просјак, већ просјак глумац.

Да би то проверио, сутрадан је просјаку “ уделио ” једну књигу. Из књиге је вирила новчаница. Она је ту више била као зачин и документ који не нарушава тај милосрдни чин. Дати му само књигу било би непристојно и урушило би неписано правило да je осим новца све друго само поруга. Вешто је успорио и чекао реакцију. Она није изостала. Осим одмах изговореног професионалног хвала, просјак је извукао новчаницу и пружио књигу рекавши да је он за њу писао рецензију.

Био је јако задовољан потврдом своје предпоставке. Махнуо му је руком и добацио “ чувај место за мене “ . Више ништа није, осим оно што јесте.

 


 

Copyright © 1996-2005 Посада ВеБ