Врата
без ознаке чекају оне који редовно греше и тако сазнају изокола оно што
друге избегну да питају. Ходник сам, чекаоница успаваних и необријаних
људи, младића оштрог погледа и шкртих речи и жена које страхују за
своју децу. Ту се људи застиде себи сличних барем на један трен и утону
поново у свој чемер. Ред постане колона усаглашених губитника и
недовољно талентованих криминалаца. Врата остају нема и као да никог
тамо нема. Чувар је знатно раније одустао од уличне каријере. Њему је
апсана суђена али је на време схватио да је боље онда да буде чувар.
Откада му је то посо упознао је стварно велике фаце. Функционери,
руководиоци, директори, естрадне звезде, фудбалери и ко све није био
чуван од његове маленкости. Ипак када средом дође у овај ходник ови
анонимни су му некако дражи. Неко од њих ће једног дана бити велики али
сада су сви исто говњиви и бедни. Младић у кратком капуту му се свидео.
Чуо је већ нешто о њему и он стварно обећава. Велика промена му се
догодила када је присуствовао кењажи некад недодирљивог председника.
Тај догађај је један од важнијих у његовој каријери чувара. Од тада је
у потрази за фацама које ће се тек пробити. Тегобан је његов позив и
мора да се довија. Њух му каже да овај младић вреди. Колико, то ће се
ускоро видети ? Свако време испљуне неког, таквог ... младића.
