Кључ
је бесмислен када нема браве. Постаје уметнички предмет, неупотребљив у
корисној бескорисности. Функције таквог кључа се мењају, мутирају и
наговештавају нешто сасвим друго. Промена функције, узрокује и промену
резултата. Резултат се јавља као природна последица. Почетак је
превара, указује нам резултат. Дилема вечности, ако је већ превара да
ли се она садржи у кључу или у брави ? Умор око те недоумице се
наставља и добија на тежини нерешивости. Речи се роје али се не
исцрпљују, већ добију снагу чекића. Они којима све изгледа као ексер,
све би да закују и тиме прекрате за њих иовако сувишне дилеме. Они ипак
мањкају у том принципу јер себе изостављају из те приче. Још нико од
њих није прво себе заковао и побољшао на такав начин. Лепота треба да
одмара и подстиче безбрижност и лакоћу. Она је савезник преваре и
искушења. Могући кључ за непостојећу браву.