Три
зла победе једно добро. Злу је технички лакше да се изрази и да нађе
савезништво, док се добро гради и дуго утемељује. И добро и зло су на
удару цивилизацијских шокова. Неки меридијани већ сами по себи сенче ту
граничну линију и чине такву смешу добра и зла да све остане без укуса
налик логорашкој чорби. Вредности су дакле, отишле у пичку материну.
Шта год да кажеш у току времена зазвучи глупо и недовољно. Окренути
леђа и ћутати, ухапсити себе и строго контролисати у мери подвојене
личности могу само талентовани лудаци. Када то ураде читави народи то
испадне некако мудро, глупост и зло се изветри и поново се леђа трзну и
почне неки живот. Помак времена се одавно не мери по добру већ по
разноврсно амплитудно, израженом злу које сумануто тумара планетом,
незасито отвореним чељустима. Менаџери живота признају само живот
цифара. Сви и све мора да стане у њихове цифре и табеле да би они
уверили оне које морају да без њих нема ни будућности нити живота.
Гргутање оних неприлагођених вешто се своди на шум и приказ симулације
слободе у епохи новог ропства. Растегљивост идеологије прати екстензију
новца по принципу плиме и осеке. На крају се продаје само идеологија
док новац остаје негде другде. Продати бесплатну идеологију, за износ
где нуле доминирају сфера је менаџера магова поучених реченицом са
почетка. Три зла победе једно добро.........
