Без
тебе не могу да идем никуд. Улазница за цео свет и још мало преко тога
си ми ти. Свет се мимоилази са животом а ти си живот мој. Када отворим
очи видим тебе и почиње живот мој. Звукове светлост и боје не чујем и
не видим када ниси ту. Окретање планета само ми је нејасно сећање на
јуче. Вртешка морског мрешкања и тегоба корњаче. Уживати и у плими и
бити без страха од осеке могу само са тобом. Трчати са ветром без
магије циља, ослонити се на покрет могу само са тобом. Јачаш ми рамена
јер су непријатељи јаки и има их свуда. Смета им дружење са тобом. Они
те не воле али им смета што ми дајеш снагу да их згромим повремено. Са
тобом дрво самоће, не хвата ме у своју хладовину. За глад и за жеђ
незнам када је срце насмејано од твоје шале. Кише и олује сперу сваку
досаду. Мир буди зрење и зид није граница. Песма искаче из сеновите
стазе и бриге су на другом месту. Воља путује венама и глас је громак и
стамен. Када се усправе ти гласови славе. Када славе онда су
непобедиви. Буди увек ту и слажи нас када ниси.
