Док
се не уради оно што ваља, неваљало обично превлада бар извесно време.
Ту, некако почињу неспоразуми. Они су нерешиви и само се наслеђују.
Репресија пружа улогу онима који једино те улоге и могу верно да
одиграју наметајући неизбежност као оправдање. Сила је привлачна али
траје кратко. То гибање и весло историје ослобађа све талоге и опет
буде исто. Мисао је у опасности и мора да мисли, индустрије су модерна
гробља радника а трибали нескладно урличу “ навали “. Све у свему
почетак века и миленијума носи поруку исписану на једној амфори
пронађеној у близини Крита – која гласи “ Одавде до Повратка “. Амфора
је стоички превладала време и испунила завет који јој је утиснут можда
и без њене воље. Прошла је пут свих исписаних речи. Непристрасно је
боравила на дну мора дајући заклон понекој риби. У Повратак неко још и
верује али је сигурно да одавде нема излаза. И поред тога, лепо је
купати се у мору.
