Поподне
је претило да ће проћи досадно и скривено од догађаја. Неки су кусали
трећу кашику домаће или инстант супе, када се зачула песма из дворишта.
Деца су стајала недалеко од Елмуровог прозора и певала. Иван је био
окренут лицем према њима и дириговао. Песма је поподне досаде толико
узбуркала, да су се поједине главе појавиле на прозорима. Деца су се
усредсредила на песму и нису обратила пажњу на публику. Наставила су да
певају звонко и сигурно. Долетела је са непознате стране и нека пара и
мада бачена без симпатије већ са однегованим цинизмом некако се тај пад
уклопио у песму и попут чинеле употпунио прелаз ка задњој строфи. Тајац
је прекинуо искрен аплауз једне госпође са другог спрата. Она се на
тренутак уз ову песму вратила у неко друго време када су се речи више
чувале него изговарале. Деца су се поклонила и уз пригушен смех брзо
ушла у улаз. Ту већ нису могла да издрже и улаз се затресао од њихових
веселих повика, раздраганости и смеха. Елмур је широм отворио врата и
деца су скоро трчећи и гурајући ушла код њега. Сок их је чекао на столу
и неке грицкалице неједнако распоређене по чинијама.
