Водопад
на лицу. Бујица суза врелих, раскошно распоређених, попут перли на
лустеру руског цара, падају низ њено лице. Зашто плаче тако лепа девојка,
какве ли је муке стигоше ? Да ли је у питању неузвраћена љубав ? Какав
ребус је доспео у њен сладак и млад живот ? Јуче јој се осмех није
скидао са лица а ево је сада рони сузе, неутешна. Такве су понекад
девојке, таква им буде ћуд. За плакање каквом равне нема разлог је
смрт једне птице. Тачније, њен папагај Прле је угинуо... Она већи
губитак није имала. Зато је плакала неутешно и пуним плућима. Трајало
је то и сваки пут кад би јој пао поглед на кавез и испружену птичицу
ридање би се појачало. Није смогла снаге да Прлета извади из кавеза.
Једноставно нешто ју је спречавало да учини тако нормалан покрет.
Кавез је у том моменту био надмоћан у односу на њу. Из кавеза је зјапила
прецизна смрт. Сузе су изгубиле невиност. Многи би људи позавидели
Прлету на сузама које му је подарила. Прле је тријумфално угинуо.
У свом папагајском животу више није имао за чим да жали. Девичански
плаво небо било је једини сведок окршаја суза и смрти. Небо се није
мешало али је плавим сводом подсетило на пролазност.
