Старост
не сачува од глупости каже једна пословица. Глупост је за једне облик
неинформисаности, за друге природно стање, а за треће стратешки облик
одбране од свега а посебно од претеране памети. Глупи обично глупо
одлуче и носе се са тим достојанствено а понекад и узвишено. Глупи
дуже живе и боље спавају. Ретко се нервирају. Тврдоћа живота их не
узнемирава. Имају уредну столицу и сређен чивилук. Обично то једно,
иде са другим. Воле да помогну онима којима је неко већ помогао први.
Смеју се после испричаног вица последњи, за сваки случај. У биоскопу,
седну исувише напред па им слова буду велика. Када пале цигарету деси
се да упале филтер. У бусу висе на вратима и тешко се помере. Напију
се у сопственом стану и почну разговор са Трећим Дневником. Они једно,
Дневник друго, они гласније Дневник страсније и буде им леп провод.
Сутра, све то избледи. Треба изгурати дан, макар и глупо.
