Пре или касније почну да стижу питања зашто је баш овако морало да буде. Питања се множе попут рекламних порука у поштанском сандучићу. Неки одговор макар и ћопав би требао да се чује. Слабо ко је спреман да одговор да а да не угрози своју какву такву будућност а неко богами и прошлост. Тако пролази време, питања је све више и прошлост зјапи а будућности нема. Силе се згрушњавају и страх их је од исцрпљености и туђе слободе. Лето скрене пажњу на други колосек и спретно се забашури. Није ово прво лето да тако буде. Ово је само прво лето после оваквог пролећа, које није прво пролеће. То је прво пролеће након онакве зиме. Мистерију зиме на ваља дирати. Зима је зима. Ко наљути зиму не прође добро. Неким освајачима је то била последња грешка. Победили су у свим годишњим добима али су наљутили зиму и џаба им. Далеко им лепа кућа. Завејана срца људи не ублажи хладноћа дома. Ко устукне од хладноће и отопи своје срце, губи дом али му све друго буде, сеновита љуљашка. Током тог љуљања питања некако постану лакша а одговори достижни.

 

 

---