Крчити
и стварати пут није лако. Крчити и стварати пут за сваког је још теже.
Тежину носити радосно и без роптања може се у младости. У старости
је то другачије. Младост и старост се допуњују у немоћи, а у жељама
се више разилазе. Дан им различито прође. По правилу, младост се развија
и као речни ток дође до ушћа старости. Ушће старости је море без повратка
али пловидба траје. Искуства обе обале су утехе без циља. Радост је
у новом дану. Деда и унук негују бесконачност и славу живота. Играју
се по лепоме дану. Хране голубове поред споменика. Добро је кад се
обале воле и осмехују једна на другу. Питома моћ узри свако семе.
Ветар га успаваног разнесе и невидљиво огреје. Сенке дрвећа терају
реку да путује брже. Поподне краде светлост у црвено и жуто. Деда
је пружио руку а унук је прихвата у кораку. Враћају се.
