Дечија
свирепост се само може мерити са краљевском. У неку руку деца и јесу
краљевићи у расејању. Необично је са слабошћу, да како год да опстане,
нађе нешто још немоћније и слабије. Дечак је несрећној муви спретно
откинуо крила и ставио је у пласичну посуду где су је тамо дочекали
нервозни мрави заточени већ раније. Врло га је занимао исход тог
сусрета. Негде дубоко у себи надао се да ће мува и поред мравље
бројности сачувати свој нови живот без крила. Уосталом, тако можда има
веће шансе, јер мрави можда у њој препознају неку до тада невиђену
мрављу јединку која можда може да их доведе до ослобођења. Шта се
коначно догодило није видео, јер га је мама позвала на ручак.
Сутра би могао да у пластичну кутију стави
и једног скакавца и кишну глисту. Скакавци мравима, сигурно изгледају
као њему ванземаљци. Питао се да ли би били у стању; мува без крила и
скакавац - да се одупру нервозним мравима. Да ли је могуће јединство
различитих врста, зарад одбране живота од треће. Можда сви они навале
на кишну глисту ? Да има већу кутију можда би тамо ставио и неког свог
другара који га нервира! Онда би морао да има велики поклопац.
Необично тешка питања окупирала су дечака,
док је седео на ноши. Није знао решења, али је умео да поставља питања.
Ноша му је била солидан савезник у одбрани од тако бројних питања.
