Никада
није веровао у срећан крај осим на филму. Филм траје у просеку сат и по
до два и глупо је да се то време не искористи за срећан крај. Некако и
то звучи доста глупо – срећан крај. Довољно је само срећан јер оно
друго, то јест крај ма какав, указује да је то неспретна кованица
усмерена да човек поверује у пројекцију својих неотуђивих жеља,
скројених да будно стање употпуне будним сновима у које незајажљиво
верује. Трпети љубав је друга поларна тачка срећног краја. Она указује
на изчашеност доживљаја и разноврсност појаве да оно што је за неког
срећа за другу страну није чак ни туга. Идеја преваре се намеће на
средини тог поларитета као јединствено разрешење пројекције и
пројекције стварности. Изашао је из биоскопа сасвим посрамљен својим
мислима. Угушио га је срећан крај. Срећан крај служи једино очима јер
се оне лако варају и брзо радују. Вече је домаћински пријатно и штета
што нема камеру да му украде срце.
