Коњче
је тако испред врата одстојало скоро месец дана. Елмур је изненада и
неочекивано упитао коњче да ли му је хладно? На ком језику је коњче
одговорило и сада је само предпоставка. Елмур је јасно чуо одговор.
Унео га је у предсобље и помазио по гриви. Одложио је ланац и
непоколебљиво уздахнуо. Узео је и наквасио крпу. Коњче је убрзо
заблистало. Окице су му се напокон виделе а грива уредно очешљана. Из
шпајза Елмур је некако дохватио шмирглу и енергичним покретима стару
фарбу скинуо. Тог дана је просветлио тежиште проблема, шта да се ради ?
Да се ради. То је био једноставно, поражавајући одговор. Од тада је
свакодневно радио. Коњче је на прозору почело да привлачи децу.
Разбарушени Иван је први приметио коњче на Елмуровом прозору. То је
било у уторак. У четвртак се испред коњчета скупила права дружина.
Васја, Трсоје, Нестор, Иван и две девојчице Рајна и Ружа. Коњче је децу
магнетски привукло. Елмур је коњчету обесио о врат корпицу са бомбонама
тако да су деца могла да их дохвате. Стигла је на Елмурова врата нова
делегација, овог пута са оптужбом да деца која се скупљају поред
његовог прозора праве ларму, која постаје бука од које поштени и уморни
грађани не могу да се одмарају. Делегација је захтевала да се узрок
томе а то је коњче стави у подрум где му је у ствари место. Сутрадан је
Елмур позвао децу код себе и изложио проблем са станарима зграде.
Ситуација је била више него осетљива. Елмуру је стигло и прво претеће
писмо. Васја је предложио да се тим људима прво разбију прозори и да се
после тога поново преговара. Елмур се изненадио тако смелим приступом.
Разбарушени Иван само се смејао. Ружа је испитивала Елмурову собу а
Рајна је оборила поглед и гледала испред себе. Нестор и Трсоје су се
усредсредили на бомбоне.
