Прихватити
руку и стиснути је природно вежба је за цео живот. Руковање је испит
у послу, у наступу у најави. Оно предходи речи и зближава али и
опомиње. Да, исте те руке које се сада рукују могу и друге послове
успешно да обаве. Постоје влажна, енергична, безвољна и професионална
руковања. Ниједно није поуздано али се стално упражњавају. Тај контакт
каткад и прави стисак се још брже заборавља. Руковања након уговореног
посла буду дужа, падне чак и понеки пољубац, тела се напињу да покажу
срдачност. Стратегија савезништва се развија док се не промени савезник.Руковање
без одела има слабији рејтинг. Рукују се они који нешто представљају
и који су постигли.Руковања у мраку, тајновита и без помпе, заверенички
снажна дају печат хигијени незадовољних и ускраћених. Пријатељи
се више осмехују него што се рукују и ако то и учине обично буде
на растанку.Тетке, бабе и стрине више воле да машу и више воле да
им се упамти појава него ли понеки стисак. Оне су раније биле стиснуте
и доста им је. Печалбари се квалитетно али ретко рукују. То учине
на растанку а не на састанку. Тамо где иду мало ко ће хтети са њима
да се рукује. Пијанци, кловнови без хонорара радо би се руковали
било са ким. Њихова рука обично доспе само до рамена и онда би да
их неко слуша одавде до вечности.
