Препуна
кригла пива. Пена се уздигла ван сваке форме. Необавезни облици растерете.
Људи наздрављају и без неког нарочитог разлога. Пена се заљуља и потом
нестаје у пећини грла. Жеђ је многима понудила смисао. Ван жеђи скоро
да га не виде или не желе да признају да постоји. Клубови жедних су
највећи планетарни покрет. Сви пију. У подруму једног таквог клуба
изражено је мишљење да је пиће једино што разликује човека од животиње.
Многи би се радо дружили и са животињама али оне не пију то јест пију
само воду што их не квалификује за седељке са људима. Попити пиће
са лавом или нилским коњем. Певати староградску са крокодилом. Са
петлом у свитање кукурикати и поразбијати чаше са медведом. Свет би
се из темеља променио. Животиње би добиле право грађанства а можда
би након извесног времена добиле и право да политички одлучују и дају
свој глас. Кампање би политичарима почињале од мравињака а завршавале
у орловом гнезду. Пацовима би се обраћали само преко ТВ Пацов, наравно
на њиховом језику. Нико више не би имао право да каже да му је досадно.
Сви би живели пуним животом. Многи би поново од животиња научили да
пију само воду. Многи би једине пријатеље налазили у зглавкарима и
инсектима. Мало ко би све те промене могао да прати. Доктор Дулитл
је наздравио свом папагајском пријатељу. Ласте се сада селе само до
најближег кафића. Лајка, Маза и Луња су им пренеле да је пиће тамо
доста јефтиније.
